04. Како је почео мој пут с Господом Богом?

Одрасла сам у католичкој фамилији. Од детинства сам одрастала у атмосфери молитве и дубоке побожности. Моја мајка и њени родитељи дали су ми веру у Бога. Били су врло побожни католици, живели су у пријатељству с Богом, а њихов живот је био једноставан, испуњен молитвом и радом. Вера у Бога и Његова љубав према човеку била је за њих нешто очигледно и природно.

Управо они, моји најближи, учили су ме вери. Дали су ми је на прост начин тако што су ме учили кроз сведочанство свог живота. Свакодневно сам могла видети како су живели, практиковали и исповедали своју веру. Могла бих навести много примера који потврђују њихову љубав и приврженост Богу. Између осталог, заувек у мом сећању уписана је слика моје мајке и деда како ходају пешице до Свете мисе до жупне цркве седам километара удаљене од мога села (кад сам била мала, није било храма у мом граду). У недељу и за празнике, мама и деда и бака прелазили су овај друм пјешице,што је трајало више од сат времена у једном смеру. Сећам се да смо ишли на Поноћку, без обзира на хладноћу и снег. Касније је било лакше доћи до Свете мисе, јер су аутобуси стигли до мог села. Много година касније у мом је граду саграђена капела у којој се славила Еухаристија.

Сва моја родбина већ је отишла Господу, али њихови ликови ће ми увек остати у сећању у молитви пред Богом, упркос умору након врло напорног радног дана на имању. Добро се сећам како се моја мајка чак кад је ишла у кревет држећи круницу у руци молила подтоном док не би заспала.

Живот моје мајке и деде и баке – пун једноставности и вере – био ми је попут катехезе. Зато ми је вера била природна ствар од детинства, јер је „веровање у Бога“ било нешто очигледно у нашем дому.

Врло сам захвална својој мајци Хелени, баки Теофили и деду Антонију што су пренијели своју веру и усадили је у мене. Сваког дана захваљујем Богу за своје вољене и молим Га да им подари милост вечног живота на Небу.