14. Период незапослености

Након што сам изгубила посао у банци , неколико месеци била сам незапослена. Моје уштеђевине су се брзо истрошиле и питала сам се шта ц́е се са мном догодити даље. Имала сам, након свега, многе финансијске обавезе, укључујуц́и и позајмнице и стамбени кредит. Дошло је до тога, да сам у циљу врац́ања истих, користила помоц́ од маме и морала посуђивати од пријатеља. Из тог разлога, постало је хитно пронац́и ново запослење. Али то није било тако лако, јер сам тада била јако болесна и слаба.

Током следец́их неколико месеци тражила сам посао на различите начине, међутим, сви ови напори нису уродили плодом.

Мој ЦВ, изгледао је доста „импресивно“ због мојих вештина и потицао је потенцијалног послодавца да ме позове на интервју. Но , шта с тим, јер обично након првог разговора, знала сам да нец́у добити понуђено радно место.

Чињеница је да нисам била у могуц́ности да прођем било који интервју за посао. Имала сам вец́ тада слабе нерве, да сам била нервозна на саму помисао о разговору са послодавцем. У току тога периода сам осец́ала јаку нервну напетост која ме потпуно парализовала. То је било независно од мене. Кочила ми се тада чељуст, говорила сам нејасно, уз велике потешкоц́е, цедец́и кроз зубе поједине речи.

Догађало се да сам током разговора одједном посртала и нисам имала снаге за наставак говора. Добивала сам тада утисак да су престајали радити сви мишиц́и који су укључени у процес говора. Била сам немоц́на и беспомоц́на, видевши да не могу учинити апсолутно ништа како би побољшала свој изговор. Зато, није било чудно, да је моје стање обесхрабривало послодавце који ме обично нису контактирали више.

***

Време је пролазило, а ја сам још увек била без посла. На почетку тражења сам одлучила тражити посао у складу са искуствима из прошлости, односно у одељењима управљања људским ресурсима. Но, с временом сам схватила да имам бледу прилику за повратак на посао у мојој струци, обзиром на лоше здравље. Тада сам одлучила да пронађем било какав посао. Али, још увек без успеха.

Током целог периода болести и незапослености, молила сам пуно и тражила измене моје ситуације. У то време, осец́ала сам блиску присутност Господина Бога у мом животу. Тако се догађало, да сам на мом путу увек сретала људе који су ми помагали на различите начине. Понекад је то била материјална помоц́, други пута – добар савет и емоционална подршка. Упркос вишеструким потешкоц́ама, увек сам добијала помоц́ од Бога и људи, када ми је била потребна.

Огромно јачање црпила сам из молитве. Упркос безнадежности моје позиције, нисам била схрвана, а у врло тешким тренуцима, могла сам гледати с надом према будуц́ности. Када су почињали да ме обавијају сумња и црни очај, тада сам узимала у своје руке Свето Писмо и читала док не бих осетила мир и снагу. Често , по разматрању редова из Библије и молитве, обавијала ме неописива радост. Једног дана сам записала у свој дневник: „Имам у џепу данас само четири злоте, а најсрец́нији сам човек на свету. “

Чврсто сам веровала да, баш као у случају лечења, такође и по питању посла Исус ц́е приц́и да ми помогне. Молила сам се стално и никада нисам изгубила наду да ц́у једног дана нац́и посао.