17. Седам дана

Као што раније споменух, на крају августа сам добила коначни захтев за плаћање од једног од мојих поверилаца. Била сам тиме обавештена да ће, ако у року од СЕДАМ ДАНА не платим дуг, предмет бити предан на суд.

Почетком септембра, било је могуће изаћи из ове тешке ситуације, јер сам могла организирати платне курсеве енглеског и немачког језика. Како би започела пословање у овом подручју, морала сам хитно покренути фирму. Нажалост, у том тренутку, све службене формалности везане уз оснивање пословне активности фирме трајале су око три седмице. Дакле, с људске тачке гледишта, било је немогуће за мене прикупити потребну количину новца у року СЕДАМ ДАНА.

Тада ми је Господин Бог показао да не постоји ништа немогуће за Њега. Његове моћи и способности су неисцрпне. Он је увек спреман помоћи и увек долази да спаси, иако врло често у… последњи моменат. У мом случају то је било исто. Кад сам се нашла сасвим на ивици, Он ми је дошао у помоћ.

Већ 3. септембра, моја фирма је регистрована у регистар привредних активности у градском уреду у мом родном месту. Нисам имала новца, па је моја мајка посудила од комшинице 60 злота да би платила за регистрацију и издавање одговарајућег уверења о упису у регистар. Следећи дан сам била у пореском уреду, како би сазнала које формалности је требало обавити како би било све уредно с порезом.

У петак, 7. септембра отишла сам у Лублин у Уред за статистику, надлежан на мом месту на којем сам пријављена, за добивање статистичког броја (РЕГОН). Нажалост, када сам стигла након 13.00 сати у канцеларију, испоставило се да постоји велики проблем, јер се десетак минута пре догодио квар на компјуторском систему, и да нажалост, тај дан ништа не будем могла урадити. Након мог разговора са шефом одељења обећано ми је да ћу документ с бројем статистичким добити путем факса одмах након викенда, дакле у понедјељак ујутро, а оригинални документ поштом кроз неколико дана. За мене је то било као дивни Обрат Божанске Провидности, посебице јер су ми службеници у канцеларији рекли да се такво нешто не практикује у том уреду. Након пријема факса с бројем субјекта уписа, у понедјељак 10. септембра уредила сам преосталу документацију – рачун у банци, формалности у порезном уреду и печат.

На тај начин, дошло је оснивања моје фирме. Све формалности завршиле су се брзином муње, док су све мање или веће препреке – превладане. Службеници у канцеларијама, које сам тада срела на путу били су врло пријатељски, отворени, спремни помоћи, и врло брзо су завршили све потребне формалности. Дакле, умјесто три недеље, потребно ми је било само СЕДАМ ДАНА да успоставитим моју фирму. Све је било као у сну – већ СЕДМОГА ДАНА сам испоставила рачуне и зарадила први новац. Захваљујући томе, већ СЕДМОГА ДАНА сам могла отплатити свој дуг повериоцима, и на тај начин избећи судски спор.

Верујем да је Божја Провидност водила све. Ја немам сумње да ми је Господин Бог уделио помоћ благовремено. Он може створити нешто из ничега, чак и тада кад људске снаге и способности подбаце. Била сам на дну с проблемима и тешкоћама, али где је моја снага подбацила, Исус је дошао да помогне. Још једном сам се уверила да за Бога нема ништа, али баш ништа немогуће. Он може направити нешто из ничега. Помоћ је дошла онда када је моја ситуација досегнула коплетно дно. О таквим ситуацијама често се говори да је то права животна катастрофа, или да не може бити горе. Једна од мојих пријатељица, чак је дефинисала мој положај као безнадежан и безизлазан. Међутим, уз Божју помоћ, све је могуће.