20. Молитва има моћ да покрене Небо и Земљу

Молите и даће вам се! Тражите и наћи ћете!

Куцајте и отвориће вам се!

Јер ко год моли, добија.

Ко год тражи, налази. Ко куца, отвара му се.

(Из Јеванђеља по Матеју. 7, 7-8)

Наредна прича је о моћи посредничке молитве у „борби“, која се одиграла са стамбеним удружењем и стечајним повереником за мој стан.

Године 1999 сам одлучила да купим нови стан. Тада сам радила у банци, имала сам високе зараде, и могла сам добити банковни кредит за куповину новог стана. Нашла сам – по мом мишљењу – исправно и поуздано стамбено удружење, које је управо градило ново насеље. Након дугог размишљања, одлучила сам да потпишем уговор с удружењем и да платим цео износ за изградњу. Када је насеље изграђено, добила кључеве од стана и одмах се преселила у њега.

Година 2004 – Банкрот удружења

На жалост, нисам постала власницом стана, јер нисам могла да потпишем уговор код нотара. Зашто? Стамбено удружење недуго затим нашло се у врло тешкој финансијској ситуацији, а после у стању банкрота (стечаја). Суд за стечајни поступак је именовао повереника за управљање удружењем и за продају имовине истог.

У време почетка стечајног поступка, све одлуке дотадашњег одбора су изгубиле правну моћ. Зато није било више могуће за мене да наставим с потписивањем нотарског акта. Дакле нисам могла постати правни власник стана. Како сам тада сазнала, чак сам могла изгубити стан и плаћени допринос за изградњу. Показало се, наиме, да је законски власник мог стана стамбено удружење. Из тог разлога, стечајни повереник могао је учинити с мојим станом шта је желео. На пример, могао је да прода стан без моје дозволе и да ме деложира, а да ми не врати мој уплаћени новац.   

На тај начин је почео за мене врло тежак период мог живота, пун страха од губитка стана (и истовремено крова над главом), губитка целокупног новца уложеног у стан и неизвесну будућност.

Пред крај 2007 године…

Тек пред крај 2007, појавила се могућност да ће се решити мој проблем са станом. Једнога дана повереник је позвао мене, као и остале станаре, који баш попут мене, нису били законски власници својих станова. Током састанка, обавестио нас је о могућности потписивања нотарског уговора. Али, на жалост, био је услов – што пре смо морали платити додатни износ новца. Повереник нам је одредио три месеца за прикупљање новца и уређење свих потребних формалности. Када је о мени реч, морала сам платити више од 56.000 пољских злота (тада око 18.000 долара). Тек након уплате, стечајни повереник је био спреман потписати нотарски акт и једино на тај начин сам могла постати власник стана. 

Јануар 2008

Три месеца су прошла врло брзо, а ја нажалост, нисам прикупила никаква финансијска средства. Банке, којима сам се обратила, одбиле су да ми одобре кредит. Разлог је била моја негативна кредитна историја. Налазила сам се у ствари у регистру непоузданих дужника, који је вођен од стране Бироа за кредитне информације (БИК). Током године 1999, узела сам два кредита за куповину стана: стамбени кредит и потрошачки кредит. Године 2001 сам изгубила посао и током неколико месеци била сам незапослена. Из тог разлога, нисам била тада у могућности исплатити своје кредитне обавезе. У вези с тим, стално сам каснила с регулисањем приспелих рата, и појавила су се велика кашњења у отплати. Као резултат тога, моје име се појавило на „црној листи“ БИК-а.

Нисам могла, дакле, уплатити потребну количину новца удружењу у року одређеном од стране повереника. Зато ме повереник позивао редовно у своју канцеларију и питао имам ли већ потребна финансијска средства. Позивао ме готово сваког уторка и сваког четвртка, кад би се појавио у својој канцеларији у нашем насељу. И готово сваки пут ми претио деложацијом. Једног јануарског дана позвао ме поново код себе. Овај пут, у разговору је такође учествовао правни заступник повереника. Дали су ми задњи рок за уплату до 28. фебруара. Након истека тог рока, на захтев повереника требала сам добити судски налог за деложацију. Управитељ и његов правник су ме обавестили:

-Ако не уплатите новац до краја фебруара, онда ће уследити деложација почетком марта.

Нисам имала појма одакле узети толико новца и то у тако кратком временском року. С људске тачке гледишта, моја је позиција била потпуно безнадежна и безизлазна. Упркос томе, надала сам се и веровала да мора постојати неко решење за ту тешку ситуацију.

Одлучила сам „покренути Небо и Земљу…“  

Одлучила сам дакле „покренути Небо и Земљу“. Већ на почетку 2008, замолила сам многе људе за велику молитву Богу. Биле су то стотине особа, што обичних што свештенства у Пољској и иностранству, међу осталима, Француској, Италији, Норвешкој, Исланду, Холанији и Немачкој. У фебруару сам такође питала за молитву, молитвену групу у оближњој католичкој цркви. Од тада су се сви ти људи молили за Божју помоћ и решење моје ситуације. Исто тако, ја и моја мајка молиле смо се стално за сретан излазак из тешке позиције. Убрзо сам видела прве плодове молитве.

Фебруар је прошао врло брзо и врло тихо. Повереник ме је престао прогањати и редовно позивати у своју канцеларију. Упркос томе да нисам уплатила тражени износ, нисам добила налог за деложацију. Почетком марта, упутила сам писмо Суду за стечајни поступак, молећи за продужење рока плаћања. Убрзо сам се сусрела са судијом, који је пристао на исплату новца до краја септембра.

Анна

Март и април су такође прошли врло брзо, а ја још увијек нисам имала појма како добити потребну количину новца. У мају, поново сам питала многе људе за посредничку молитву.

На прелазу из маја у јуни назвала ме моја колегица Касиа, која се управо преселила са својом породицом у нови стан у једном од округа у Варшави.

– Слушај – рекла је Касиа- пре неколико дана смо организовали роштиљ с нашим новим суседима. Током разговора испоставило се да је једна од мојих суседа ради у банци. Споменула сам јој тако и тебе и то да не можеш да добијеш кредит ни у једној банци. Замисли да је та особа понудила своју несебичну помоћ и рекла да ће бити срећна да ти помогне у добијању кредита. Питала је само да ти дам њезин број телефона. Назови је, а она ће свакако покушати да ти помогне.

Недуго после тога сам назвала добивени број и тако сам упознала Анну, сусједу моје колегице Касие. Анна је радила у банкарству већ преко десетак година и била је добро упућена на тржишту банкарских услуга. Она је одлучила да ће ми помоћи пронаћи банку која би ми – узимајући у обзир моју ситуацију – одобрила наредни кредит. Након неколико дана, назвала ме и рекла да је пронашла банку, која је пристала да ми да кредит. На прелазу из јуна у јули, прикупила сам све потребне документе и предала у банку.

Септембар 2008

Дошао је и септембар, а ја још увек нисам имала позитивну информацију од банке о одобрењу кредита. Почетком септембра, сазнала сам да је одлука суспендована од стране правног саветника банке. Он се није сложио да одобри кредит, јер је у документима стамбеног удружења био запис, који је изазвао његову сумњу. Неколико службеника банке покушало га је уверити да је у криву, али без успеха. Надаље се појавио још један проблем: морала сам што је пре могуће да исплатим један од мојих кредита (потрошачки кредит) и чим пре да добијем потврду о мом уклањању из регистра непоузданих дужника, коју води Биро за кредитне информације. 

А шта ту радити? Очигледно, остала је само молитва. Почетком септембра, поново сам упитала молитвену групу за посредничку молитву. Молили смо да правни саветник банке промени своју одлуку и да добијем потребна финансијска средства за отплату кредита.

Два или три дана након молитве добила сам позив из банке да је правни саветник променио своју одлуку! Нови правни аргументи који су му били изнесени, били су толико уверљиви да је без даљних преиспитивања пристао на одобравање кредита. У септембру сам била у могућности да такође у року од два дана прикупим потребну количину новца и потпуно отплатитим потрошачки кредит. Убрзо је моје име било уклоњено из „црне листе“ непоузданих дужника Бироа за кредитне информације.

Октобар 2008

Чинило се да је све било на добром путу и да ћу ускоро бити у могућности да уплатим новац на рачун удружења. Али, на прелазу из септембра у октобар дошло је глобалне финансијске кризе. Већина банака је одлучила да ускрати давање кредита или да их значајно смањи. Истовремено су значајно повећани захтеви кредитора за кориснике кредита.

Почетком октобра, примила сам телефонски позив од Анне, која ми је рекла да се догодила врло тешка ситуација на финансијском тржишту и да је „моја банка“ престала са одобравањем кредита до даљњег. Али она ми је обећала да ће покушати да сазна више у банци, у којој је запослена, да ли постоје могућности одобравања кредита за мене. Али – како је споменула – може бити врло тешко, јер њена банка одобрава само високе кредите и само богатим клијентима.

Питала сам се: шта ми је даље радити? И као и обично пало ми на памет само једна мисао: такође и овај пут питати људе из Цркве за посредничку молитву! Деветог октобра била је још једна посредничка молитва, током које сам молила заједно са молитвеном групом у оближњој цркви.

Наредног дана, 10. октобра, око поднева, Анна ме назвала с вестима да се лично срела са извршним директором банке и да је добила његов пристанак на одобравање кредита за мене. Десет дана касније сам потписала уговор о кредиту са банком. Банка је одлучила да изврши трансакцију средстава на рачун повереника, након што ја прикажем потписани нотарски акт.

***

Још тог истог дана сам се састала с повереником да се договоримо око датума потписивања нотарског акта. А тамо неочекивано и врло неугодно изненађење!

Након читања уговора с банком, стечајни повереник је рекао да одређене клаузуле у уговору изазивају његове сумње и да неће потписати нотарски акт, док банка не измени уговор. Али, банка није намеравала мењати садржај уговора. Као одговор на то, повереник је рекао да у том случају неће потписати са мном било какав нотарски акт.

Такође, и овај пут сам питала за молитву особе из молитвене групе, које су се молиле са интенцијом за срећан исход случаја. Неколико дана након молитве банка је пристала на сусрет с повереником. Током разговора, руководилац подружнице банке предложио је решење за случај, на које је повереник радо пристао.

26. новембра 2008 године

Нотарски акт потписан је између мене и повереника 26. новембра у одељењу у банци, у присутности нотара и правног саветника банке. Било је око 9:30 ујутро. Око 11:00 сам добила позив из банке да је већ извршена трансакција новца на стамбено удружење.

На тај начин сам постала законска власница мог стана. Све препреке које су биле на путу до срећног закључења случаја биле су уклоњене. То је било могуће захваљујући молитви Богу – огромној молитви великог броја људи у земљи и иностранству.

Да, то је заиста била велика молитва, кадра да покрене Небо и Земљу!