22. Еухаристија

На посебан начин желим захвалити Исусу Христу за сакрамент Еухаристије, који је најдрагоценији дар, који је Бог дао човеку. За мене је Еухаристија извор снаге и оздрављења. Нисам могала преживети дан без примања Исуса у Светој причести. Јер могла сам проћи кроз све што је било тешко и болно с Христом Еухаристијом. Дугујем му снагу упорности у најтежим моментима. Исус Христ ми никада није допустио да се препустим очају и сумњи.

Не могу пописати сва дешавања у којима ми је Исус Христ присутан у Еухаристији помогао. Њихов би опис сигурно узео много страница. Ниже само неколико примера како сам познала помоћ Исуса Еухаристије.

***

Кад сам крајем јануара 2001. године изгубила посао у банци због мобинга, била сам јако болесна и не у потпуности способна преузети нови посао. Од марта исте године покушавала сам бити присутна на Светој миси сваки дан. Почело је то од дана када сам своје кораке усмерила према једној од оближњих цркава, гђе сам  имала исповест из целог живота и примила свету причест. Истог сам се дана осећала боље. Оба сакрамента, а посебно Еухаристија, значајно су смањили неке моје тегобе у приметном степену.

Од тог времена сам настојала бити присутна на светој миси што је чешће могуће, па чак и свакодневно. Стално сам проживљавала милост која је произилазила из Еухаристије. Примљена причест видно је ублажила симптоме болести. Кад сам ишла у цркву, често сам се осећала врло слабо и једва сам сам могла стићи до свете мисе. Након учешћа у Еухаристији, добивала сам снагу, била сам пуна радости, а физичка нелагода бивала је значајно је смањена.

Еухаристија је постала моја свакодневно најважнија духовна храна. С њом сам била у стању преживети све невоље које сам имала током своје болести, незапослености и финансијских тешкоћа. Из тога сам добивала снагу да се у безнадежним ситуацијама не препустим лошим осећањима и очају.

***

У септембру 2001. основала сам фирму. Међутим, нисам имала искуства с вођењем посла и борила сам се с многим финансијским проблемима. У то је време Еухаристија била моја највећа помоћ у временима појачаних невоља, кад су ме с једне стране напале болести и немоћи, а с друге стране су кредитори (укључујући банке) немилосрдно тражили плаћања која сам требала извршити за њих. Често нисам знала хоћу ли овај месец добити довољно новца да платим све своје дугове. Признајем да је ова ситуација утицала на моје здравље и добробит. Било је страха за будућност и опстанак. Приметила сам разорну снагу ове врсте тегобе, која је директно парализовала моје поступке, лишавала ме воље и снаге за живот.

Моје спасење био је Исус Христ скривен у Еухаристији. Сваки пут кад сам примила Христа у облику свете причести, испунио је моје срце, надвладао мој страх, дао ми храбрости и снаге и вратио ми унутрашњу равнотежу. Испунио ме миром. С Христом сам се осећала у потпуности сигурно и имуно на све недаће и потешкоће. С радошћу и надом гледала сам у будућност. Захваљујући Христу, могла сам преживети све што је било лоше, јер ме ојачао! Често сам му говорила: „Господе Исусе, ти си моја нада! Верујем у Тебе!”

***

Једног дана болели су ме мишићи, ходала сам с потешкоћама и чинило ми се да ми се тело укочило. Истовремено, осетила сам велику нервозну напетост и тегоба ме опет покушала контролисати. Имала сам утисак да ме обузима тежак терет. Идући у цркву, замолила сам Исуса да дође у Еухаристији с милошћу исцељења. Тражила сам и заговор Мајке Божје, св. Оца Пиа и св. Фаустине Ковалске. Ушла сам у цркву као болесна особа. Кад сам изашла ван, схватила сам да су ми симптоми нестали и осећала сам се здраво. Моја душа била је испуњена радошћу, миром и захвалношћу за доброту коју ми је Господ показао.

***

Другом приликом, добила сам јаку вртоглавицу која је трајала око три седмице. Пратиле су је неравнотеже и општа слабост. Осећала сам се све горе и горе, док нисам могла самостално ходати и једва сам могла стајати. Тешко сам могла радити и то само оно што је било неопходно – основну куповину, извођење пса у шетњу итд. Лекар којем сам се обратила препоручио је низ специјалистичких прегледа и саветовања. Резултати су били добри, а узрок мојих невоља није пронађен. 

Као и обично, почела сам тражити помоћ од Господа Исуса. Током тог периода, два пута сам тражила заговорну молитву у групи Обнове у Духу Светом. Такође сам учествовала на неколико Светих миса у комбинацији с молитвом за оздрављење.

  Једног дана, одлазећи на јутарњу Свету мису, у мислима сам размишљала о фрагменту Еванђеља св. Матеј (9,21), који говори о жени излеченој од Исуса након вишегодишње болести. Ова врло болесна жена говорила је себи: „Чак и ако додирнем његов капут , бићу здрава”.

У цркву сам стигла пола сата пре почетка Свете мисе, па сам имала времена да се духовно припремим за Еухаристију кроз молитву хвале и захвалности. За време мисе молили смо се за св. Оца Пиа. Одмах након изласка из цркве осетила сам видљиво побољшање. Могла сам нормално ходати, вртоглавица је била једва приметна. Осећала сам се стварно добро. Такође сам следећег дана отишла на мису примити Свету причест. Овај пут, након примања Еухаристије, осећала сам се још боље него претходног дана. Рећи ћу још и то: Дуго се нисам осећала тако сјајно и могла сам обављати све своје дужности.

***

Током мог живота Исус Христ ми је много пута показао да је моје потпуно изљечење у Еухаристији. У њој је извор освежења, снаге и моћи за сваки дан. Знам да не могу живети без Свете причести. Без тога ослабим, губим снагу и постајем неотпорна на свакодневне тешкоће. Уз Исуса Христа примљеног у облику хлеба, могу поднети све животне тешкоће. У Христу је исцељивање моје душе и тела.

Кад примим Свету причест, молим Исуса да испуни моје срце, живи у мени и делује у мени. А он испуњава мој захтев јер зна да ја не могу живети без Њега. Зна да живим само по Његовој милости. Подржава ме. Често му кажем: „Исусе, само ме ти чуваш на животу. Подржаваш ме и дајеш смисао мом животу. Кад би ме напустио, умрла бих…”

Једног ми је дана пало на памет да чак и ако једем највредније оброке, они ће бити само храна која ће задовољити потребе тела. Еухаристија, с друге стране, негује и даје живот духу, а уз то такође и телу.

Ништа на свету не може заменити Еухаристију, јер у њој постоји човекова повезансот с Тобом, Боже. А извлачимо живот из Тебе заправо! Кад једем белу хостију, ти, Христе, живиш у мени од тада. Могу учинити било шта с Тобом и никаква невоља није страшна, јер ми испуњаваш моје срце. Непрестано проживљавам чудо Еухаристије кроз који ми показујеш своју неизмерну доброту.

Јако си добар, Боже, и Твоје је милосрђе велико!