У садашњости, осврћући се на оно што сам доживела, врло сам захвална Богу што сам пала на клизав тротоар, као и те памтљиве јануарске вечери 2011. Хвала Богу за сву страшну физичку и духовну патњу коју сам проживела. Знам да је то било потребно за добро моје душе. Време болести било је посебна етапа мог живота јер ме приближило Богу у којем сам тражила помоћ и спасење. Патња ме још више отворила Богу и помогла ми да се уздигнем к Њему. Патња ме натерала да се држим Бога. Може се рећи да ми је Господ говорио кроз страх, напуштеност и блискост и претњу смрћу. Захваљујући томе посматрала сам свој живот у новом светлу.

Кад сам схватила да могу умрети у сваком тренутку, појавила се велика жеља за спасењем и бити с Богом. Тада ме Бог ставио у истину. У светлу Духа Светога виђела сам свој грех и потребу за духовном променом. Схватила сам да ми је опет потребно обраћење и прочишћење. Схватила сам колико је важно одрећи се сваког зла и извући га из живота. Стога је раздобље болести време одрицања од свега што ме узнемирило на путу ка сједињењу с Богом. 

Увидела сам да патња има моћ чишћења која разбија срце и ослобађа га лоших склоности. Патња помаже повратити се с кривог пута, лечи себичност и равнодушност. Надам се да сам захваљујући својој патњи постала мање себична него што сам била раније. Осим тога, патња ми је помогла да се одвратим од овоземаљских жеља и учинила сам овоземаљске ствари неважним или одложене у други план. Нисам више иста особа каква сам била пре несреће.

Патња ме присилила да застанем и размислим о смислу свог живота: зашто живим? где идем? идем ли правим путем? Патња ме отворила за најважнију ствар у мом животу. То ми је помогло да откријем смисао живота на овоме свету.

Моја патња отворила ме за патње других људи: болесних, усамљених, напуштених, беспомоћних, депресивних, очајних… Захваљујући патњи, схватила сам колико су тешка времена умирања људи, посебно оних који умиру у усамљености и напуштености. То ме је потакнуло да се свакодневно молим за умируће и нудим своју патњу због њих.

Понизност сам научила кроз патњу. Захваљујући мојој болести и патњи, открила сам ко сам заправо. А ја сам слабост и ништа не могу сама. Своју снагу црпим само од Бога. Он је даватељ свега што ми је потребно за живот. Све дугујем Богу.

Бог у Исусу Христу је моја помоћ и подршка. Живим и функционишем само захваљујући помоћи и подршци доброг Бога који ме се стално подсећа, непрестано се брине за мене и задовољава све моје потребе. Духовно ме ојачава, даје ми наду и дарује ми мир срца.

Сваког дана доживљавам бесконачно Божије Милосрђе!